Valjevo. Naselje zbratimljenih gradova. Jesen. Grad sa dušom i dovoljno kulturnog bunta da bi bio plodno tle za alternativnu umetnost. Središte naše priče odvija se u pabu Sv. Valentin. Jelena, diplomirana glumica sa skromnim angažmanom proslavlja svoj 8. mart. Ofarbana u crveno, sa kožnom jaknom i časom piva (0,5l, jer 0,33l je za ljude koji vole malo pivo) po ko zna koji put nazdravlja samoj sebi. Malo nazdravlja, a malo i prosipa. Stručno rečeno, dolazi do disperzije piva. Malo piva biva disperzovano (na srpskom: prosuto) i po Vladanu, masteru sociologije. Vladan radi i to dvostruko. Prvo, sociolog radi 16 sati svaki dan, ostalih 8 spava. Opaža ljude. Drugo, Vladan je nakon završene fakultetske i životne škole odlučio da se vrati iz Velikog grada u svoj rodni grad. Samo je između posla profesora sociologije sa 50% norme u dve škole, izabrao da sam sebi stvori posao ili to barem pokuša. Frilensuje nešto privatno.
Vladan: Hvala na besplatnom pivu. Tačno je da ga ne mogu baš piti, a i da meni svakako nije besplatno jer sam platio burad dobavljaču, ali hvala.
Jelena: Nema na čemu. Eto danas je 8. mart, a ja na 8. mart uvek dam sebi malo oduška. Meni je zapravo svaki dan 8. mart.
Vladan: Šta je uzrok, a šta povod takvom odušku ? Ovaj pab je oduvek bio socijalna ispovedaonica, to mu je i namena.
Jelena: Povod je taj što ponovo nisam dobila ulogu. Kao diplomirana glumica prijavila sam se na kasting za glumicu, a ne za devojku koja treba da se skida. Doduše, niko ne kaže ni da bi dobila tu ulogu da sam pristala. Jbg, ne idem u teretanu već pola godine.
Vladan: Ček, pa kako to ? Gde su crveni tepisi ? Gde su visoke potpetice ?
Jelena: Imam jedan lep crveni tepih kući tako da se mogu pohvaliti da često hodam po crvenom tepihu. Štikle imam na instagramu, par fotografija. Nisam zbog toga upisala glumu. Upisala sam jer želim da pošaljem poruku svetu kroz likove koje tumačim. Zbog toga i za svaku ulogu gledam ima li to umetničkog smisla. Rezultat svega toga je tezgarenje po pozorištima, rad u školi glume i prazan sendvič, unutar kojeg nema ništa.
Vladan: Hoćeš da tumačiš ulogu, a da zadržiš svoju ličnost? Je l treba ljudi nakon napornog dana da odvajaju vreme da se udubljuju u tvoju umetničku poruku? Da ih nateraš da mnogo misle, a onda svašta mogu da pomisle ? Tvoj A la carte umetnički meni nije isplativ. Tvoje izdvajanje iz mase je opasno. Masa se može pocepati.
Jelena: Znam. Pokušavam, nekad nešto. Da uspem na način na koji ja hoću. Teško je. Lako je da uzmem vozić do Valjeva i dođem na ovo mesto. I ostavim tvom lokalu koji dinar (van Velikog grada je jeftino), slušam živu muziku i ti da me učiš o životu. Lako je da se kezim na tv-u, ali je teško naterati se na to.
Vladan: Danas je 8. mart. Ja ću ispuniti društveni obrazac pa ću te častiti pivo. Mali trošak za ispunjenje društvenog obrasca. Cveće ne mogu, previše je neoriginalno za moj ukus. Umesto toga naruči pesmu od benda. Pesmu primerenu ovom lokalu. Lepi su ti društveni običaji, svi pratimo jednu normu. Jedan obrazac ponašanja, daj da to zadovoljim i dobar sam. Daj da uložim malo da ljudi misle da imam osobine koje možda ni nemam. Jeftinije je biti vernik tako što pozoveš ljude na slavu, nego poštovati Deset Božijih zapovesti.
Jelena: Drago mi je što imam priliku da jedan dan u godini budem dama. Možda i da se osećam kao dama svih 365 dana u godini. Šta je zapravo dama ? Da li je to natprosečna žena ? Ako smo sve dame, onda smo sve prosečne ???
Jedna dama, jedan gospodin i daj da završavamo priču. Ostalo su valjda neki varvari šta znam.
Vladan: Hmm. Napravićemo kompromis. Vreme je da obrnemo igricu. Za to će biti neophodno da odigraš maestralno jednu ulogu. Ulogu koju ćeš moći da igraš srcem, i koja će imati umetničko opravdanje. I koja će pokazati da je glumac društveni radnik. Malo će nam pomoći i moj drugar, pahuljičar. Sve to će dovesti do toga da ćemo zaraditi novac kao nikada do sada.
Spremi se, polećemo, ali pre toga da odgledamo serijal epskih mainstream gluposti!
Nastaviće se…
Pravo i svet oko nas ! 