Superćelijska oluja

Subota. Dežurni meteorolog uočava dolazak Superćelijske oluje za 14h.  Pokušava da pošalje najavu crvenog upozorenja preko kanala 421. Ne radi. Pokušava ponovo preko kanala 424. Nije siguran da li je poslato. Šalje hitan faks.

Sanja se jedva probudila nakon sinoćne žurke. Slavila je položen ispit na master studijama. Uporedo sa master studijama radi u kafe-baru, da bi mogla da plaća dom i imala šta da jede. Poreklom je iz Velikog Gradišta, od roditelja časnih Srba koji su nastavili porodičnu tradiciju pekarskog zanata. Ne želi da bude roditeljima na grbači. Odabrala je dnevnu kombinaciju iz svog arsenala odeće i obuće vrednog 6.000,00 dinara. Šik.

Trčećim korakom po vrelom letnjem beogradskom asfaltu stigla je na BG voz. BG voz nije imao površinu koja nije bila išarana grafitima, čist prozor ili klima uređaj. Nije imao ni validator za karte.  Stigao je tačno na vreme tamo gde je trebalo da stigne. Ili možda nije.

Umorna od nespavanja, znojava od vrućine i od trčanja za vozom, Sanja se pripremala za početak smene u 12:00h.  Pored svega bila je srećna, budući da je tog dana primala platu. I zaista, čim je došla na posao koverta sa novcem ju je sačekala. Srećno i nekako ponosno je tostirala sendviče, nosila rižota, pravila ceđene. Radila je i zarađivala, zarađivala i radila.

Negde oko 14:30h krenula je grmljavina koju su neki od gostiju gledali podozrivo, neki radoznalo. Svi su iščekivali da vide Superćelijsku oluju.

Oko 16h došlo je do provale oblaka i obilne kiše sa orkanskim vetrom. Gosti su pobegli unutra, dok su stolice i stolovi pod jakim pritiskom vetra bežali od kafe-bara. Sanja je zajedno sa kolegama izašla da spase šta se spasiti može. Gazda će se jako naljutiti u slučaju da se bilo šta polomi, odbiće im od plate. Gosti su posmatrali borbu konobara sa vetrom i jurnjavu oko stolica, stolova i čaša. Bilo je tu zanimljivih gostiju.

Jedan mladić je uživao sa svojom devojkom. Volela ga je zbog toga što je oduvek bio pravi džentlmen, kao da je odrastao u Birmingemu.  Dovezao je svoju devojku, otvorio joj vrata, naručio za nju, sipao joj piće. To je sve jako bitno. To su prave vrednosti.

Na drugom stolu dva prijatelja žustro su raspravljala o predsedničkim izborima u Americi. Smatraju da upravo ti izbori jedino nešto mogu da promene, sve drugo je manje bitno.

Na trećem stolu sedela su dva čoveka i nabrajala šta to sve i ko to sve ugrožava srpski narod.

U jednom trenutku začuo se vrisak. Sanju je u oko pogodio odlomljeni delić stakla od pepeljare. Pala je, krv je bila svuda oko nje. Kolege su skočile da joj pomognu.

Gosti su okrenuli glavu u njenom pravcu, a zatim odmah vratili nazad. Nisu smatrali da bi trebalo da pomognu oko skupljanja stolova i stolica, to je dužnost radnika. Nisu smatrali da treba da pomognu povređenoj osobi, to je dužnost nekog tamo već. Njihova nije niti je to njihov problem.

Zbog čega bi bio njihov problem ? Oni se bave velikim problemima, ne malim. Što se tiče džentlmena, u bontonu koji je on čitao nije stajalo da treba da pomogne oko unošenja stolica i stolova u magacin i sklanjanja čaša. Stajalo je samo da treba da sipa piće.

Hitna pomoć koja je došla po Sanju teško se probijala kroz masu ljudi koja je protestovala protiv HAAAAARPa, politike zlatne milijarde i klima uređaja.

Dok su je vozili u bolnicu, vetar je odneo kovertu sa njenom platom.

Gazda je sedeo sa prijateljima. Svi su zajedno rekli da oni nisu apsolutno ni za koga, da su totalno apolitični, da su skandalizovani društvom u kojem žive ali da se elementarne nepogode svuda događaju. Veoma im je važno da istaknu kako nisu ni za koga i kako njih politika uopšte ne zanima.

Najvažnije je da ništa od inventara kafića nije uništeno. Što se tiče Sanje, novu platu neće dobiti. Nije gazda kriv što joj je vetar oduvao platu.  Očekuje je na poslu već od ponedeljka, može se i sa zavojem preko oka raditi. Troškove lečenja neka plati sama. Realno, svi to tako rade. On nije kao drugi, kupiće joj zavoj za oko i pored toga što nije dužan da to učini.

Kolegama je bilo žao Sanje, ali su ipak bili srećni što oprema kafića nije uništena, ostaće im cela plata.

Demonstranti sa početka priče su krenuli u akciju skidanja klima uređaja po Beogradu, smatrajući ih krivim za Superćelijsku oluju.

U Parlamentu je narodni poslanik zatražio obaveštenje od nadležnih inspekcijskih službi koje tačno mere i radnje su preduzeli radi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu radnika tokom elementarne nepogode.

Nakon tri od pet minuta koliko je imao na raspolaganju nestala je struja i mikrofon se ugasio. Nastavio je da priča ali to niko nije čuo. Uskoro je prenos sednice Skupštine zamenjen reprizom jednog filma koji gledaju milioni ljudi, sa tendencijom da to pređe u milijarde. To je onaj film što svi volimo.

Meteorolozi su izvestili da je Superćelijska oluja prošla. Žrtava nema. Novine pišu o tome koje štikle nosi ćerka jednog poznatog glumca iz regiona dok šeta svoju novu smelu modnu kombinaciju Skadarlijom. Znaš, to je ona kombinacija koju nosiš kada ideš na lagani letnji koktelčić.

Sanjini roditelji su smatrali da su oni krivi što nisu ubedili ćerku da se vrati nazad i da radi sa njima u pekari.

A Sanja? Sanja je bila i ostala anti-princeza iz BG voza. Doduše, pravi fenomenalne princes krofne. Njam njam.

Ova priča je na svu sreću plod umetničke imaginacije. Motivi koji su inspirisali priču su stvarni. Ukoliko vam se čini da je čaša do pola prazna ili do pola puna, napunite je sami.