Električni trotineti

Sve aktuelnije pitanje u ovom modernom dobu. Dva su načina na koji možemo posmatrati električne trotinete, sve sa osloncem na Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOBS). Oba načina zahtevaju posebna saobraćajno-tehnička znanja i shvatanja, tek kada precizno utvrdimo njihove tehničke karakteristike moći ćemo da damo precizan odgovor.

Prvi je da je u pitanju motorno vozilo i to moped. ZOBS kaže da je motorno vozilo vozilo koje se pokreće snagom sopstvenog motora, a koje je po konstrukcijim uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica… Moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina , bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada motor ima unutrašnje sagorevanje ne prelazi 50 cm kubnih, ili sa motorom čija najveća trajna nonimalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon.

Dakle, električni trotinet je vozilo namenjeno i osposobljeno za prevoz lica (jednog doduše), ima sopstveni motor (iako električni), ima dva točka i ne može razviti brzinu veću od 45km/h. U pitanju je moped!

To znači da , u skladu sa ZOBS, električni trotinet (kao moped) povlači niz pravila koje vozači moraju ispuniti.

Prvo, električni trotinet mora biti registrovan.

Drugo, električnim trotinetom mogu upravljati samo lica sa vozačkom dozvolom AM kategorije. Ukoliko bi se el. trotinet shvatio kao moped, onda bi sva lica bez vozačke dozvole za moped (AM) morala biti „privremeno“ isključena iz saobraćaja, a kako privemeno isključenje vozača iz saobraćaja traje dok ne prestanu razlozi zbog kojih je i nastalo, ono bi trajalo do izdavanja vozačke dozvole tražene kategorije. Istovremeno, ova lica bi činila prekršaj za koji je propisana novčana kazna u iznosu od 20 000 do 40 000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana. Pretohdno se odnosi na situaciju u kojoj vozači imaju vozačku dozvolu za neku kategoriju (najčešće B), ali nemaju za traženu AM kategoriju. Ukoliko nemaju vozačku dozvolu uopšte, onda bi činili prekršaj za koji je propisana kazna zatvora od najmanje 15 dana ili novčana kazna od 100 000 do 120 000 dinara. Veliko je pitanje koliko ljudi koji voze električni trotinet ima vozačku dozvolu AM kategorije, a koliko njih nema uopšte. To nije sve, čak i oni koji imaju vozačku dozvolu AM kategorije moraju je imati kod sebe i dati ovlašćenom licu na uvid, u suprotnom čine prekršaj za koji je propisana „skromna“ novčana kazna od 3000 dinara.

Treće, električni trotinet se ne sme kretari trotoarom ili biciklističkom stazom, pešačkom stazom, autoputem ili motoputem, već se mora kretati saobraćajnom trakom (sa svim ostalim automobilima) ili biciklističkom trakom ukoliko postoji, što nije baš čest slučaj.  U suprotnom je to prekršaj za koji sleduje novčana kazna od 5 000 dinara.

Četvrto, pre nego što se električni trotinet stavi u saobraćaj, potrebno je da vlasnik zaključi ugovor o osiguranju od štete pričinjene trećim licima, bez toga ne može ni registrovati trotinet. To nalaže Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Zanimljivo je i da vozač električnog trotineta mora nositi zakopčanu homologovanu zaštitnu kacigu, ne sme da ispušta upravljač (volan) iz ruku, ne sme da sklanja noge sa trotineta osim kada vozilo nije u pokretu i ne sme da ima slušalice na oba uva (može na jednom). Za sve pobrojano propisana je novčana kazna od 10 000 do 20 000 dinara.

Takođe, vozač električnog trotineta uopšte ne sme biti pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci (dok je vozaču automobila dozvoljeno 0,2 mg/ml, ovde nije dozvoljena nikakva količina alkohola).

Suprotno, ako se električni trotinet ne kreće isključivo na sopstveni motorni pogon (nego učestvuje, makar i u sasvim malom obimu i kinetička energija, odnosno guranje trotineta nogom) priča je potpuno drugačije i ništa prethodno rečeno ne važi. Ne treba vozačka dozvola, ne treba homologovana kaciga, ne mora se zaključiti ugovor o osiguranju od odgovornosti, vozač može biti pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci (isto kao i pešaci) i sa električnim trotinetom se može kretati samo po trotoaru, pešačkoj stazi ili biciklističko-pešačkoj stazi. Kolovozom mu je dozvoljeno da se kreće samo kada nema trotoara, a kada gura električni trotinet mora se kretati desnom stranom kolovoza. Ukratko, sve ono što se primenjuje na pešake primenjuje se i na vozače električnog trotineta. Naravno, za njih je ovo mnogo bolje.

Do regulisanja korišćenja električnog trotineta trebalo bi prihvatiti ovo drugo tumačenje, u suprotnom bi svi koji voze električne trotinete bili isključeni iz saobraćaja uz činjenje više prekršaja i plaćanja visokih novčanih kazni. Ipak, ukoliko neko i nesrećno završi na sudu, trebalo bi prihvatiti primenu instituta pravne zablude iz čega proizilazi da zbog isključenja protivpravnosti prekršaja nema. Ako negde treba primeniti ovaj institut, to je po ovom pitanju. Sasvim sigurno vozač električnog trotineta koji je isti lepo platio nije znao i nije bio dužan da zna da je potrebno da ima vozačku dozvolu, kacigu i šta sve ne.

Uzimajući prvo tumačenje, takođe, prouzrokovali bi momentalni pad prodaje ovih zanimljivih prevoznih sredstava i samim tim pad prihoda od PDVa. Izuzetno, oni koji su kupili svoje električne ljubimce mogli bi tražit poništaj ugovora zbog bitne zablude (pravna regulativa  za kretanje određenim prevoznim sredstvom svakako se po običaju u prometu smatra bitnom okolnošću). Pitanje je da li bi sud ovakav zahtev usvojio, ukoliko bi to bio slučaj, kupci bi morali prodavcu da naknade prouzrokovanu štetu koju prodavac kao savestan trpi.

Kada je o odgovornosti za prouzrokovanu štetu od strane električng trotineta reč, trebalo bi usvojiti da se u svakom slučaju tu radi o odgovornosti po osnovu krivice (potrebna je barem laka nepažnja vozača koja se pretpostavlja). Iako se automobil smatra opasnom stvari, iz čega proizilazi da imamo režim objektivne odgovornosti (pitanje krivice se uopšte i ne postavlja), teško da bi električni trotinet mogao biti opasna stvar, uzimajući u obzir najveću brzinu koju može razviti, veličinu i mogućnosti vozača da ga kontroliše. U većini slučajeva vozač električnog trotineta neće moći da dokaže da je posledica prouzrokovane štete bio slučaj, iako po ZOBS pešak kao i svi drugi, na njemu je da bude maksimalno pažljiv. Ovo ne isključuje eventualni doprinos drugog pešaka za prouzrokovanu štetu.  Ovde možemo govoriti pre svega o nematerijalnoj šteti (za pretpljeni strah, fizički bol, duševni bol usled naruženosti) i o materijalnoj šteti u nekim situacijama (troškovi lečenja, materijalna šteta usled izgubljene zarade povodom privremene sprečenosti za rad i sl.).